Dinijevo čudesno putovanje u carstvo dinosaurusa se nastavlja. Idemo dalje našim putem otkrivanja davno izumrlog sveta dinosaurusa. Čekaju nas još veća iznenađenja i nova saznanja. Svaki korak napred je sve uzbudljiviji i sve smo bliži ovim neobičnim bićima. Na delu puta koji je pred vama Dini će vas upoznati sa vrstom dinosaurusa koji, u stvari, i nisu potpuno izumrli. Pernati dinosaurusi su, kao i svi ostali dinosaurusi, prve životinje koje su živele na zemlji. Ovi dinosaurusi su preci današnjih ptica. Videćete kljove i kljunove neverovatnih oblika, perje i krljušt fantastičnih boja. Najčudnije oblike koje je priroda podarila ovim drevnim životinjama upoznaćete na ovom druženju sa Dinijem. Uživajte!
DINOSAURIA
Naziv Dinosauria (grčki deinos – strašan i saurus – gušter) dao je engleski zoolog ser Ričard Oven (Richard Owen), 1841. godine. Shvatanja o ovim gorostasnim stvorenjima menjala su se tokom vremena. Prvo su zamišljani kao veliki gmizavci i slikani su kao usamljene životinje. Tek sa otkrićem roda Deinonychus, mala grupa paleontologa na čelu sa Džonom Ostromom (John Ostrom) predstavlja dinosauruse kao toplokrvne, društvene životinje, savršeno prilagođene uslovima svoje sredine.
Od 1996. godine naovamo, nakon otkrića brojnih fosila pernatih dinosaurusa u provinciji Liaoning u Kini, razrešeno je pitanje porekla ptica i njihova veza sa dinosaurusIma. Sada znamo da su ptice živi dinosaurusi.
Evolucija dinosaurusa, najveće i najpoznatije grupe arhosaura, započela je u trijasu, pre oko 240 miliona godina. Od tog vremena dinosaurusi se naglo šire i naseljavaju sve delove tadašnjeg kopna. Još na početku svog razvoja dele se na dve velike grupe: Saurischia, dinosaurusi sa karličnim pojasom kao kod guštera i Ornitischia, sa karličnim pojasom kao kod ptica.
Sisari su se pojavili približno u isto vreme kada i prvi dinosaurusi, ali su od tada pa čitavih narednih 170 miliona godina bili sitni rastom i živeli mahom noću i na ograničenim prostorima, sve dok dinosaurusi (osim ptica) nisu izumrli. Izumiranje krajem krede, kada je nestalo 65% tadašnjeg živog sveta, dovodi se u vezu sa padom ogromnog asteroida koji je pre 65 miliona godina pao na poluostrvo Jukatan u Meksiku.
Mnogi će se složiti da sisari, a među njima i čovek, duguju svoje postojanje masovnom izumiranju na granici kreda–tercijar, koje je okončalo vladavinu reptila i omogućilo da sisari dograbe svoju priliku u daljoj evoluciji organskog sveta.
Preuzmite sliku u punoj veličini
- Jura 208 do 150 miliona godina pre naše ere
- Doba krede od 150 do 65 miliona godina pre naše ere
- Period krede od 150 do 65 miliona godina pre naše ere
DOBA JURE (OD 208 DO 15O MILIONA GODINA PRE NAŠE ERE)
Kriolofosaurus
(Hammer i Hickerson, 1994)
Mesojed
Visina: 6–8 metara
Težina: od 550 kg
Period: rana jura
Oblast: Antarktik
Kriolofosaurus (Cryolophosaurus) je ime dobio po grčkoj reči (κρυος) koja znači hladan. Otkriven je 1991. na Antarktiku ili Južnom polu. Prvobitno su ga nazvali Elvisaurus, zbog kreste na glavi koja je podsećala na frizuru Elvisa Prislija, slavnog pevača iz 50-ih godina. Ovaj dinosaurus je prvi i jedini mesožder iz perioda rane jure koji je pronađen na ovom delu Zemlje.
Kaudipteriks
(Zhou i Wang, 2000)
Mesojed
Visina: oko 1 metar
Težina: od 3 kg
Period: kasna jura
Oblast: Kina
Kaudipteriks (Caudipteryx) je dinosaurus pronađen u Kini 1997. godine. Imao je perje i neverovatno je podsećao na ptice. Duge noge omogućavale su mu brzo kretanje. Međutim, perje mu je bilo simetrično i pretpostavlja se da nije mogao da leti.
Lufengosaurus
(C. C. Young, 1941)
Biljojed
Visina: 6 metara
Težina: 500 kg
Period: rana jura
Oblast: Kina
Lufengosaurus (Lufengosaurus) je prvi kompletan skelet dinosaurusa koji je pronađen u Kini. Hodao je na dve noge. Imao je oštre kandže i zube koji su mu služili za odbranu i kidanje kore sa drveća. U Kini je 1958. godine napravljena poštanska marka sa likom ovog dinosaurusa.
Stirakosaurus albertenzis
(Styracosaurus albertensis)
(Lambe, 1913)
Biljojed
Visina: 5,5 metara
Težina: 3 tone
Period: kasna kreda
Oblast: Kanada
Tsintaosaurus spinorinus
(Tsintaosaurus spinorhinus)
(Chien, 1958)
Biljojed
Visina: 7 metara
Težina: 3 tone
Period: kasna kreda
Oblast: Kina
Ceratosaurus
(Ceratosaurus)
(Marsh, 1884)
Mesojed
Visina: 4,5–6 metara
Težina: 500 kg–1 tona
Period: Kasna jura
Oblast: Severna Amerika i Afrika
Alioramus remotus juvenile
(Alioramus remotus juvenile)
(Sergei Kurzanov, 1976)
Mesojed
Dužina: 6 metara
Period: kasna kreda
Oblast: Mongolija
Koritosaurus
(Corythosaurus)
(Brown, 1914)
Biljojed
Visina: 10 metara
Težina: 4–5 tona
Period: kasna kreda
Oblast: Severna Amerika
Preuzmite sliku 1 u punoj veličini
Preuzmite sliku 2 u punoj veličini
Čirostenotes pergacilis
(Chirostenotes pergacilis)
(Gilmore, 1924)
Mesojed
Visina: oko 1.7-2 m
Težina: 35 kg
Period: kasna kreda
Oblast: Kanada
Huaksiagnatus
(Huaxiagnathus)
(Hwang et al., 2004)
Biljojed
Period: kasna kreda
Oblast: Kina
Karnotaurus (Carnotaurus)
(Bonaparte, 1985)
Mesojed
Visina: 9 metara
Težina: 1600 kg
Period: kasna kreda
Oblast: Severna Amerika, Argentina
Karnotaurus (Carnotaurus) je jedan od najčudnijih dinosaurusa sa svoja dva roga na vrhu glave iznad očiju. Ovaj predator imao je odličan vid i bio je izvrstan lovac.
DOBA KREDE (OD 150 DO 65 MILIONA GODINA PRE NAŠE ERE)
Kvecalkoatlus
Mesojed
Visina: do 6 metara
Težina: 80–90 kg
Period: kasna kreda
Oblast: Severna Amerika, Kanada
Kvecalkoatlus (Quetzalcoatlus) je imao raspon krila između 11 i 12 metara. Ovo je jedan od najvećih letećih dinosaurusa. Satima je mogao da leti iznad vode u potrazi za ribom.
Ornitonimus
(Marsh, 1889)
Mesojed i biljojed
Visina: 4,5–6 metara
Težina: od 400 kg
Period: kasna kreda
Oblast: Severna Amerika
Ornitonimus (Ornitonimus) je dinosaurus koji se hranio biljkama, ali i malim reptilima, insektima, voćem, jajima i lišćem. Polovina dužine odlazila mu je na vrat i rep. Imao je malu glavu, velike oči, mozak, i po tri prsta na malim rukama i stopalima. Hodao je na dve noge i mogao je da trči i do 70 km na sat.
Kandža T-reksa, zub T-reksa
Tiranosaurus reks
(Tyrannosaurus rex)
Mesojed
Visina: 12,5 metara
Težina: 5–7 tona
Period: kasna kreda
Zub od 33 cm je najveći zub pronađen od t–reksa.
Kandža Megaraptora
Megaraptor
(Novas, 1998)
Mesojed
Visina: 3 metra
Dužina: 8 metara
Period: kasna kreda
Oblast: Argentina
Nožna kandža Velociraptora
Velociraptor
(Velociraptor)
Mesojed
Visina: 1,8 metara
Težina: 15 kg
Period: kasna kreda
Oblast: Kina, Mongolija
Kandža Deinonikusa
Deinonikus
(John H. Ostrom, 1964)
(Deinonychus)
Mesojed
Visina: 1,8 metara
Težina: 80 kg
Period: kreda
Oblast: SAD
Jedan od najpametnijih dinosaurusa. Jedna kandža na nozi mu je bila duga 13 cm.
Kandža sa ruke Albertosaurusa
Albertosaurus
(Henry Fairfield Osborn, 1905)
(Albertosaurus)
Mesojed
Visina: 9 metara
Težina: do 1,9 tona
Period: kasna kreda
Oblast: Aljaska, Kanada, Meksiko
Mikroraptor
(Xu, Zhou i Wang, 2000)
Mesojed
Visina: 55–77 cm
Težina: 4,5 kg
Period: rana kreda
Oblast: Kina
Mikroraptor (Microraptor), mali letač, evolutivni je dokaz veze između ptica i dinosaurusa. Asimetrično perje kao kod današnjih ptica dokazuje da je mogao da leti. Živeo je uglavnom na drveću, i jedan je od najmanjih dinosaurusa.
Lambeosaurus
Biljojed
Visina: 9–15 metara
Težina: do 7 tona
Period: kasna kreda
Oblast: Meksiko, Severna Amerika, Kanada
Lambeosaurus (Lambeosaurus) je jedan od poslednjih dinosaurusa. Živeo je u krdu oko 70 miliona godina pre naše ere. U doba kasne krede bilo je dosta vegetacije na Zemlji.
PERIOD KREDE (OD 150 DO 65 MILIONA GODINA PRE NAŠE ERE)
Geosaurus suevikus
(Geosaurus suevicus)
(Cuvier, 1842)
Mesojed
Dužina: 3 metra
Period: kasna jura, rana kreda
Oblast: Evropa, Afrika
Ovaj reptil nije bio dinosaurus, mada je živeo u vodi zajedno sa ihtiosaurusom i plesiosaurusom. Predak je krokodila i bio je manji od svog današnjeg rođaka, ali brži plivač.
Nadamo se da ste uživali, naučili nešto novo i dobro se zabavili. Naravno, još mnogo toga ima da se ispriča o svetu dinosaurusa, a neke tajne o ovim čudesnim bićima i dalje čekaju da budu otkrivene. Dragi drugari, iako se deo ovog putovanja završava ovde, ja već sa nestrpljenjem iščekujem i radujem se našem sledećem susretu. Posetite me na www.diniberza.com kako biste razmenili sličice i saznali šta vam sve novo spremam. I naravno, grickajte Clipsy Dini.
Projekat albuma u saradnji sa Marbom i “Delfastom” urađen je tokom jeseni-zime, 2006 / 2007.
Autori projekta:
Ideja i tekst: Sandra Nedeljković
Ilustracije i dizajn: Miloš Simić
Grafička priprema: Saša Totić
Vrh stranice^^^
